Лични став

КРЕАЦИД JЕ СЛИЧАН ГЕНОЦИДУ

АУТОР: МИЛЕНКО МАНИГОДИЋ

 

Текст академика Миленка Манигодића у Данас-уКада jе реч о интелектуалноj своjини коjа има за предмет творевине људског духа, односно када jе неизбежно реч и о правима интелектуалне своjине (ПИС), оно о чему се наjвише говори jесте све учесталиjа повреда тих права. Ове повреде права „коjа штите основну сировину за привреду“, такође све су раширениjе у простору и по врстама творевина и све штетниjе за ствараоце, савесне учеснике у производњи и привредном промету и за државу.

Што се тиче стања судске заштите права интелектуалне своjине у Србиjи, тачна jе и смела општа констатациjа новог министра правде „Србиjа jе гладна правде“. Броjне одлуке наших судова на свим нивоима доказуjу да суд, таj „заштитник интелектуалне своjине“, односно судиjе не знаjу врло често ни њен ратио, нити функциjе поjединих категориjа њених права. Опет цитирамо министра: „Добили смо, благо речено, пакао“

У вези са узроцима постоjећег стања, намеће се закључак да свака институциjа коjа нема темељ састављен од начела морала - а таквих темеља jе сазидано последњих децениjа не много, него сувише - чини да струка постаjе скуп нових неприкосновених погрешних правила одлука коjе су стресне, а институциjа тврђава за одбрану личних интереса и изградњу државе чиjи се поданици деле на недодирљиве и уплашене.

Међутим, када jе реч о ПИС, ниjе само Србиjа гладна правде и не постоjи само у Србиjи пакао. Глобално гледаjући, у свету брже се развиjа систем некажњене повреде ПИС од система инфорсмента са низом бенигних мера коjе могу да изричу органи. Док писци закона и разна државна тела разматраjу по „процедури“ коjе нове мере треба унети у законе, извршиоци повреда ПИС већ су створили и оjачали нове мреже, изградили моћан хоризонтални и вертикални систем производње, дистрибуциjе и одбране. Систем заштите jе тако уређен да jе у далеко лакшем положаjу извршилац повреде. Када се томе додаjу спорост у раду поjединих органа, могућност протурања кривотворене робе, могућност да се савременим техничким средствима антидатираjу битни подаци на амбалажи и са њом и многа друга лоша искуства носилаца ПИС, озбиљно се постављаjу питања да ли постоjи интерес за заштиту ПИС, коjа jе иначе скупа.

У старом Риму плагиjат jе био изjедначаван са крађом детета. Духовна творевина jе сматрана врстом живог бића чиjи jе отац песник. Такав однос ствараоца и дела заслужуjе данас све већу пажњу. Било би корисно чути казивања ове врсте родитеља, сурове чињенице и доживети само део њихове боли што, наведимо jедан пример, на лепим обjектима чиjи jе jедини проjектант, нема уписаног његовог имена. Поред моралне штете у оваквим случаjевима треба да постоjи незастариво право на накнаду штете.

У одбрани и заштити од масовног убиства стваралаштва, креацида, треба усвоjити правно начело након озбиљне расправе о броjним питањима, а нарочито о посебним случаjевима и захтевима, да и овде као код геноцида не постоjи застара.

Аутор jе адвокат из Београда

........

Објављено у дневном листу ”Данас” 07/08/2012 16:10

Погледати линк 

JoomShaper