In memoriam
АКАДЕМИК МИЛОШ КАТИЋ (1937-2011)
Рођен је у Сремској Каменици 1937. године у занатској породици у којој су сви радили. Школовао се у Новом Саду, а економија је била само улазница у свет привреде.
У фирми ”Машинбиро” из Загреба уводи консалтинг (1964-72), оснива Прогресбиро у коме уводи Инжињеринг, гради и опрема објекте у (1972-80) "Ђури Ђаковићу", Славонски Брод, "Жељезари Сисак", "Раде Кончар"- Загреб, "Север" - Суботица, објекте "Пивоваре Осијек", Маршалат и Вишу војну академију у Београду, Карађорђево, Америчку читаоницу - Нови Сад, "ЕИ" Ниш - Земун, "ИМТ" Нови Београд, Новосадски Сајам (хала 36 поклон) ...
Новац зарађен инжињерингом улагао је у патенте. На реализацији патената радио је у "ЦИП"-у, у Београду четири године у "Аутотехни" Љубљана, две године, води Рудник кварца у Сувобору шест година. (грађење пилот погона "ВИДАСИЛ"), "Метал-Илок", производња машине за млевење меса, "Загреб-Меркур" четири године, а оснива породичну фирму "ЕУРЕКА" за производњу свог патента (1986) која послује и данас.
И као пензионер био је веома активан. Није био члан ни једне партије, а и поред тога од 1998. до 2001. је биран за председника Месне заједнице Петроварадина (18.000 становника).
Хуманитарни рад: био је председник Црвеног крста (1998-2002), председник удружења грађана "Самопомоћ" (980 чланова) од 2002. до 2009. године.
Председавао је АПИ-асоцијацијом проналазача и иноватора (2002-2010). Био је активан и у другим одборима, скупштинама и Еколошком покрету Новог Сада.
Његовим ангажовањем на волонтерском раду свакако је породица трпела. У браку је био (од 1961) са супругом Корнелијом, изродио је троје деце. Кћери Бранку (1962), Мирјану (1963) и сина Живојина (1968).
Изненада је преминуо 1.1.2011, у својој 73. години живота.
Остварио је добијање патената: Канадског 1989, Мађарског 1996. године.
- и тиме деловао да се наш закон о патентима (1995) измени јер се његов проналазак није могао штитити као и многи хемијски проналасци, потом је примљен као други Југословен-проналазач у "IFIA" 1996. са "Certificate" потписаним од председника Фараг Моусса у Женеви.
- Један од оснивача "ЈУПИН"- Београд 1992, са чланском картом бр. 5.
- Учесник је на оснивачком одбору "GENIUS ´96" у Будимпешти и као 93. члан оснивачке скупштине "GENIUS ´96".
- Оснивач је и први председник АПИ-асоцијације проналазача и иноватора СЦГ 2002. год. са седиштем у Новом Саду -Петроварадину.
- Један је од оснивача и САИН академије 2003. године. у Новом Саду и њен потпредседник. Потписник је споразума о добросуседској сарадњи са "IDEA Club 13" iz Hodmezovasarhely-ja, Мађарска (2005. г.) и Удруге иноватора "ТЕСЛА" из Илока.
- Реализатор је два највећа проналазачка пројекта (уз много ометања) Пнеуматских вибратора - проналазача Еше Халиловића и епохалног ВИДАСИЛ-а Виде Поповић (и за СРЈ, освајање првог пехара GRAND PRIX Eureke 1986.)
- За време економске блокаде 1997. доноси Кобалтни пехар групе министара М. Руфин GRIJP, Bruxelles-Capitale за еколошки патент "ПЕПЕЉКО" и орден "TANTAE MOLIS ERAT" Croix Numb. 1379 Chevalier (Орден Витеза) из руку Бриселског министра Joss Schabert-а и градоначелника Брисела (изасланика краља Белгије).
- Добитник је плакета из Ходмезовашархеља, Беременда, Жабља, Бечеја, Ср. Митровице, Сомбора, Врбаса и Еколошког покрета из Новог Сада.
- Добитник је великог броја медаља, пирамида и пехара са међународних и домаћих изложби из Брисела, Монтреала, Торонта, Барселоне, Питсбурга, Будимпеште, Загреба, Будве, Београда, Новог Сада, Суботице, Илока...
- Највеће признање, магистарски рад у Данској на "Пепељку", извоз у Канаду, и Мађарску и то да га користе хотели: "Hayat" и "Intercont", "In", "Златник"...
- Два изузетна признања издвајамо: Друга награда 2008. и трећа награда 2009. године за добро организовање проналазача на такмичењу проналазача за "Најбољу технолошку иновацију Србије" од Министарства за науку Републике Србије.
- Звање академика је одбранио у "Јавној приступној беседи" у Дому војске у Београду, користећи филм о себи "Посвећен свом граду" (и трећи наставак филма), продукције ТВ Нови Сад.
- Покренуо је продукцију ТВ филмова о проналазачима и снимио је укупно 30 филмова у трајању од по 45 минута без "буџета".