ЈУБИЛЕЈИ
ДЕЦЕНИЈА САИН-а
Поводом десет година од оснивања академије САИН и потребе да се прикаже стваралаштво и резултати рада пришло се писању ове монографије. Човек је од настанка до данашњих дана континуирано тежио да сазна тајне природе и да спозна самог себе, да створи нове уређаје и производе, да развија технологију из потребе и из ума. Захваљујући резултатима таквог вида стваралаштва развој се кретао унапред и за добро човечанства, чак и у оним случајевима када су та сазнања коришћена на тренутну штету и уништавања током ратних разарања.
Изум, као признат и објављен патент, представља врхунац људског стваралаштва, представља ново стање технике које до тада није било познато, а у зависности од нивоа инвентивности, врло често окреће развој човечанства у правцу где се до тада није могло ни веровати да ће доспети.
Ми изумитељи, као верујући људи, реализујемо и остварујемо напредак и суштински развој. Суочени са непрекидним оспоравањима, неразумевањима и са великом жељом за сазнањем, откривањем и стварањем реализујемо свој живот и судбину.
Наука врло споро, инертно и врло често контрапродуктивно делује на наше стваралаштво. Али, некада и помаже да се експериментално или математички може објаснити изум и боље разумети. Потребна тестирања сагласна стандардима и нормама које је држава сама поставила потврђују или оспоравју сам изум. Зато се јавља потреба да се "сродне душе" удруже, да се боље разумеју и заједничким напорима унапреде стваралаштво. Мултидисциплинарност и одсуство рутинског приступа изазовима, без жеље за личним богаћењем карактеришу ову делатност. Жеља аутора је да ова монографија буде зрно песка малтера у зиду у коме су многи оставили камене громаде попут Архимеда, Питагоре, Хипократа, Њутна, Дарвина, Тесле, Пупина, Миланковића и многих других изумитеља и ствараоца.
Иницијална група изумитеља на самом почетку двадесетпрвог века, 2003. године окупља се око идеје удруживања и оснива прво удружење грађана изумитеља Србије, Академију САИН. Неки од оснивача, академик Катић и академик Манигодић су нас напустили из овоземаљског битисања у току прве деценије САИН-а, коју су водили доживотни почасни председник академик др Бојовић и председник академик др Нинковић.
Монографија има циљ да сублимира рад, прикаже резултате и укаже на значај изумитељства за хумани напредак и развој човечанства. Највећи број патената везан је за здравље, за сигурност и трајност конструкција и за квалитетније складно битисање са природом у најширем хуманистичком смислу.
(Из предговора монографије ”Деценија српске академије изумитеља и научника САИН 2004-2014”)