ЈУБИЛЕЈИ

СВЕЧАНА СКУПШТИНА САИН-а ПОВОДОМ ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ ПОСТОЈАЊА

У београдском хотелу ”Палас”, 25 новембра 2024. године, поводом овог значајног јубилеја, одржана је свечана Скупштина Српске академије изумитеља и научника. На скупу су говорили др Рато Нинковић, председник Академије и Мато Зубац потпредседник САИН-а, а Дејана Смољановић, новинарка ТВ Нови Сад, водила је свечану Скупштину. Како и приличи оваквим јубилејима, академицима и пријатељима Академије додељена су, овим поводом, пригодна признања. 

Поздравни говор академика Мате Зупца

Даме и господо, академици, гости и представници медиjа.

Данас смо овде да увеличамо jубилеj, две децениjе постоjања Српске академиjе изумитеља и научника.

Почећемо са минутом ћутања нашим упокоjеним академицима ..... Вечна им слава.

Наша академиjа jе састављена од малог броjа врхунских изумитеља, људи коjи имаjу најмање jедан домаћи или страни патент а за коjи су добили наjвећа домаћа и међународна признања и направили производ од коjег се делимично или у потпуности издржаваjу.

У протеклих двадесет година у САИН-у је регистровано 36 чланова. Тренутно нас има 18 чланова-академика.

У току последњих десет година упокоjило се осам наших академика, а деветоро није активно. Један члан нас jе, из личних разлога, напустио. Тренутно имамо и два почасна члана (Бора Дугић и Нестор Лабонија).

Само на кратко да подсетимо како је настала и развијала се наша академија. 

У октобру 2003. године била је инициjативна скупштина под називом Академиjа изумитеља Србиjе и на тоj седници присуствовало је 24 оснивача.

У септембру 2004. одржали смо Оснивачку скупштину САИН, уз присуство 22 члана, и потом регистровали Акедмију 21. октобра 2024, као удружење грађана.

Прва редовна седница САИН-а одржана jе новембра 2004. године. Тада је формирано председништво у присуству 11 чланова, усвоjени су оснивачки акти, изабиран први председник Академије Саво Боjовић, три потпредседника и генерални секретар.

Наредних година следиле су приступне беседе наших чланова после којих су промовисани у академике.

У фебруару 2010. добиjена је исправа о жигу бр.60738. Назив академиjе и лого су тада верификовани и они егзистирају до данас. У његовоj изради учествовали су Богдан Тодоров, Мато Зубац и Милош Катић а решење jе дизаjнирао Живоjин Катић. Правну заштиту жига спровео jе Миленко Манигодић.

У периоду од 2004. до 2010. године Академиjа се самофинансирала, а наjвећи терет jе тада сносио наш бивши члан Милош Ристовић. И до данас Академиjа се финансира од чланарине и донациjа.

Aкадемиjа jе имала своjе успоне и падове али jе, ипак, превазилазила све проблеме и опстајала.

А опстала jе захваљуjући истраjности спроводећи своjу мисиjу коjа садржи 10 важних тачака коjе су чланови Академиjе спроводили.

Истичем jедну од тих тачака: Академиjа подстиче сопствени креативан рад, наступе у jавности и подстиче изумитеље у истраjном раду на новим изумима.

Током првих десет година били смо веома активни на многим домаћим и међународним саjмовима, изложбама и саветовањима. Своjим учешћем решавали смо многе проблеме, кроз разне проjекте, у многим гранама привреде. Захваљуjући нашем академику Милоши Катићу, коjи jе дао наjвећи допринос на саjмовима, ширио се значаj изумитељства, али и подстицај нашим члановима да истраjу у реализациjи и промовисању своjих изума.

Последњих десет година рада Академиjе, међутим, оваквих активности је било мање. Академици су били више окренути своjим изумима у њиховоj реализациjи.

До сада, одржали смо три међународна саветовања из изумитељства и објавили седам билтена у коjима су радови наших академика и спољних сарадника. У сваком броjу нашег билтена посветили смо истакнуто место неком од наших или страних изумитеља светског значаjа. Тиме смо извршили jош jедну тачку наше мисиjе а то је неговање сећања на велике изумитеље овога света.

Међутим, мисиjу да своjим истицањем изума задобиjемо пажњу друштвене заjеднице и да нас она подржи те да, заjедничким снагама, реализуjемо бар jедан стратешки изум, нажалост, није се реализовала нити догодила.

Индивидуално, поjедини наши академици успели су, тешким мукама, да реализуjу неке од своjих изума и да на тај начин постигну неку материjалну и моралну сатисфакциjу.

Радили смо и на расветљавању терминолошке збрке поjмова у науци и техници. Ову збрку jе неко можда намерно урадио и она наjвише погађа изумитеље jер их друштво не препознаjе нити су у систему.

Држава коjа не препознаjе вредности домаћих изума губи трку у напредовању jер мора куповати и увозити туђе технологиjе.

Зато, вратимо се Пупиновим принципима и урадимо свако своjе. САИН своjе ради.

Хвала на пажњи.

Академик Мато Зубац

У Београду, 25. новембра 2024.

 Текст и фотографије: Душан Мариновић (29.11.2024)

 ........

ДЕЦЕНИЈА САИН-а

Поводом  десет  година од оснивања академије САИН и потребе да се прикаже стваралаштво и резултати рада пришло се писању ове монографије. Човек је од настанка до данашњих дана континуирано тежио да сазна тајне природе и да спозна самог себе,  да створи нове уређаје и производе,  да развија технологију  из потребе и из ума. Захваљујући резултатима таквог вида стваралаштва развој се кретао унапред и за добро човечанства, чак и у оним случајевима када су та сазнања коришћена на тренутну штету и уништавања током ратних разарања.

Изум, као признат и објављен патент, представља врхунац људског стваралаштва, представља ново стање технике које до тада није било познато, а у зависности од нивоа инвентивности, врло често окреће развој човечанства у правцу где се до тада није могло ни веровати да ће доспети.

Ми изумитељи, као верујући људи, реализујемо и остварујемо напредак и суштински развој. Суочени са непрекидним оспоравањима, неразумевањима и са великом жељом за сазнањем, откривањем и стварањем реализујемо свој живот и судбину.

Наука врло споро, инертно и врло често контрапродуктивно делује на наше стваралаштво. Али, некада и помаже да се експериментално или математички може објаснити изум и боље разумети. Потребна тестирања сагласна стандардима и нормама које је држава сама поставила потврђују или оспоравју сам изум. Зато се јавља потреба да се "сродне душе" удруже, да се боље разумеју и заједничким напорима унапреде стваралаштво. Мултидисциплинарност и одсуство рутинског приступа изазовима, без жеље за личним богаћењем карактеришу ову делатност. Жеља аутора је да ова монографија буде зрно песка малтера у зиду у коме су многи оставили камене громаде попут Архимеда, Питагоре, Хипократа, Њутна, Дарвина, Тесле, Пупина, Миланковића и многих других изумитеља и ствараоца.

Иницијална група изумитеља на самом почетку двадесетпрвог века, 2003. године окупља се око идеје удруживања и оснива прво удружење грађана изумитеља Србије, Академију САИН. Неки од оснивача, академик Катић и академик Манигодић су нас напустили из овоземаљског битисања у току прве деценије САИН-а, коју су водили доживотни почасни председник академик др Бојовић и председник академик др Нинковић. 

Монографија има циљ да сублимира рад, прикаже резултате и укаже на значај изумитељства за хумани напредак и развој човечанства. Највећи број патената везан је за здравље, за сигурност и трајност конструкција и за квалитетније складно битисање са природом у најширем хуманистичком смислу.

(Из предговора монографије ”Деценија српске академије изумитеља и научника САИН 2004-2014”)