ДОГАЂАЈИ
БИЛТЕН бр. 6/7 СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ ИЗУМИТЕЉА И НАУЧНИКА
Кликните на слику да бисте отворили наш билтен у .пдф формату.
(22.4.2023)
....
Позивница за предавање
Позивница за годишњу скупштину САИН
У Медија центру Привредне коморе Београда
СВЕЧАНА СКУПШТИНА ПОВОДОМ ДЕСЕТОГОДИШЊИЦЕ РАДА СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ ИЗУМИТЕЉА И НАУЧНИКА
У пуној сали Mедија центра Привредне коморе Београда, 23. октобра 2014. одржана је Свечана скупштина Српске академије изумитеља и научника (САИН). Уз краће подсећања на пређени пут и бројна достигнућа наших академика, пригодни музичко-сценски програм и представљање јавности свих академика, тада су уручена и пригодна признања лауретима Академије.
У радном председништву Скупштине седели су председник САИН-а академик др Зоран Петрашковић, потпредседник академик мр Богдан Тодоров и почасни председник академик др Саво Бојовић. Свечани скуп је водила госпођа Споменка Милић. У присуству бројних гостију и готово свих академика САИН-а (потпредседник Академије академик др Рато Нинковић био је тог дана службено у Москви) Скупштина је отпочела свој рад.
У пригодном музичко-сценском програму најпре је наступио хор Основне школе ”Илија Гарашанин″ из Гроцке, под управом професора Радета Јоцића. Потом је наступила, са познатим оперским аријама, госпођа Тања Андријић, сопран, из Музичке школе ″Мокрањац″ и подсетила присутне на своје наступе у престижним операма Европе, Мадленијануму и београдском Народном позоришту.
Cкуп је најпре поздравио председник САИН-а академик др Зоран Петрашковић и замолио присутне да минутом ћутања одају пошту преминулим колегама и академицима Милошу Катићу, Миленку Манигодићу, Миливоју Љиљанићу и Сави Перовићу.
O монографији САИН-а, која је издата ових дана поводом овог значајног јубилеја, као и о успешном деценијском путу Академије говорио је академик мр Богдан Тодоров. Скуп су поздравили и почасни председник САИН-а др Саво Бојовић и генерал у пензији Бранко Билбија.
После представљања свих академика САИН-а, о чијем је раду, изумима, научним достигнућима и пословним успесима говорила Споменка Милић, председник Академије др Зоран Петрашковић уручио је, како је писало у образложењу, ”за изузетан допринос развоју и афирмацији изумитељства, истраживања и науке и увођењу нових производа, процеса и технологија у свакодневни живот људи” повеље и захвалнице лауреатима Академије.
Повељу Акадeмије су примили: Бора Дугић, Љубиша Пешић, Илија Церовић, др Љубинко Илић, Предраг Пешовић, др Саво Бојовић, Дмитрий Зезюлин, Борислава Николић и постхумно Младен Селак, Милош Катић и др Миленко Манигодић.
Захвалницу Академије су примили: Zoltan Nady, Тибор Шипош, Ђорђе Штангл, Верица Утвић, Марија Шкрбић, Борис Павлов, Марија Бирвалски, Бранко Кецман, Драган Вићановић, Милош Ристовић и постхумно Душан Рашета.
У име лауреата академицима се захвалио фрулаш и врхунски уметник Бора Дугић који је својом познатом и чаробном музичком нумером одушевио присутне.
Започето дружење у Медија центру потом је настављено уз пригодан коктел.
Текст и фотографије Д. Мариновић
........
Делегациjа САИН-а у Антверпену
У ПРЕСТОНИЦИ ДИJАМАНАТА
Од 16. до 19. јула 2014. године делегациjа САИН-а боравила jе у Белгиjи, у радноj посети aнтверпенској берзи диjаманата, најпознатијој и највећој на свету, која остварује чак 70 одсто укупног годишњег промета у веома уносној светској трговини дијамантима
Средином јула у радној посети Антверпену и тамошњој берзи дијаманата боравили су потпредседник САИН-а др Рато Нинковић, извршни директор Академиjе Елбрус Созанов, директор проjекта др Нина Нинковић и проjект инжењер Илиjа Ботић. Главни домаћин нашој делегацији на Берзи била jе фирма ”АРСЛАНИАН ФРЕРЕС” и господин Карим Ото, коjи су омогућили српским изумитељима и научницима да изврше научно-истраживачко испитивање и детекциjу елемената система диjамантског стандард, односно његовог спектра од ”Д” до ”З”, методом нашег академика Звонка Jанковића.
Током боравка у Антверпену извршена jе детекциjа елемената у диjамантима од класе ”Д” до класе ”С”, као и детекциjа црног диjаманта, који је, иначе, познат и као наjтврђи елеменат периодног система коjи се налази у природи.
- Имали смо ретку прилику да у руци држимо разне величине диjаманата а наjинтересантниjи jе, свакако, онаj од 140 карата чиjа се вредност, у сировом стању, процењуjе на 2.500.000 долара. Нажалост, о резултатима нашег истраживања тренутно не можемо да говоримо детаљније. Тек када обjавимо научни рад о овом истраживању његови резултати ће бити доступни широj научноj jавности. Користим ову прилику и да се захвалим нашим домаћинима, посебно господину Кариму Отоу на разумевању и подршци, као и на њиховој исказаној потреби за научним истраживањем овога типа - рекао је по повратку из Белгије потпредседник Академије др Нинковић.
Више о Светском центру диjаманата у Антверпену (AWDC) погледаjте на линку http://en.wikipedia.org/wiki/Antwerp_World_Diamond_Centre а о Антверпену, као наjвећоj заjедници Jевреjа у jедном граду ван Израела, њиховоj прошлости и садашњости, погледаjте на линку http://en.wikipedia.org/wiki/Jewish_Community_of_Antwerp
Д. М.
........
Конференциjа за медиjе САИН-а у Медиjа центру у Београду
У СПОМЕН АКАДЕМИКА КАТИЋА, МАНИГОДИЋА И ЉИЉАНИЋА
Српска академиjа изумитеља и научника (САИН), у оквиру обележавања десетогодишњице свог постојања (2004-2014), организовала је 27. јуна, у београдском Медија центру, конференецију за медије на којој је било речи о животу, раду и бројним делима својих академика Милоша Катића, др Миленка Манигодића и Миливоја Љиљанића, који нису више међу нама.
Подсећајући на пређени пут Академије, идеjи и почецима окупљања српских изумитеља и научника, њиховим изумима и патентнима коjи су одавно превазишли домаће интересовање и границе и практично се, осим у Србиjи, већ годинама примењуjу у Русиjи, земљама Азиjе, Великоj Британиjи и Америци, своjим искуствима, предлозима и надама да се само памећу и знањем можемо успешно извући из економске кризе, о академицима Костићу, Манигодићу и Љиљанићу надахнуто и са великим поштовањем говорили су председник Српске академиjе изумитеља и научника др Зоран Петрашковић, потпредседник др Рато Нинковић и генерални секретар Академиjе Мато Зубац.
Скупу су присуствовали и најближи академика који нису више са нама.
Видео прилог са конференције можете погледати овде.
Текст и фотографије Д. М.
............
Академици САИН-а на Округлом столу ”Одрживо коришћење природних ресурса - 2014”
ДЕМОНСТРАЦИJА ЗНАЊА И УМЕЋА
Традиционална конференциjа Округлог стола ”Одрживо коришћење природних ресурса”, коjа jе одржана од 10. до 12. маjа 2014. године, у оквиру Међународног научног форума ”Дунав - река сарадње”, била jе веома успешна. На овом међународном скупу учествовали су и наши академици.
Успех овог Округлог стола се огледа у промоциjи изванредних проjектних идеjа и предлога за унапређење коришћења природних ресурса, као и у успостављању контаката за проjектну сарадњу.
Академик Српске академиjе изумитеља и научника Мато Зубац извео jе на скупу демонстрациjу свог изума пречишћавања воде, а академик Раде Милутиновић, дипл. инж. грађ, као увод у презентациjу свог патента ”Универзални конструктивни ’L’ елементи – Опреме за мобилну одбрану од поплава” приказао jе три кратка филма. Први jе био о начину продора насипа и настанку поплава, други о поплавама у Пољскоj 2010. године и примени мобилне опреме, а трећи филм jе био о патентираним ’L’ елементима, њиховом складиштењу, примени и испитивању пробне сериjе.
- Нажалост, у данима коjи су следили после овог округлог стола, на наjдраматичниjи начин jе потврђено упозорење стручњака коjи су говорили о узроцима катастрофалних поплава. Сада остаjе само да се запамти да, ако хоћемо да се овакве несреће од поплава више не десе, мораjу сви, од поjединца до државних органа на свим нивоима да промене своj став, своjу веру да се нама овако нешто не може десити. Не може ни Бог да нам помогне, ако сами себи одмажамо. А одмажемо тиме, што веруjемо да нам се овако нешто не може десити - рекао jе академик Раде Милутиновић.
Д. М.
........
Академик САИН-а Вељко Милковић у новосадском Мастерсу
ПРЕЗЕНТАЦИJА У ПРИВРЕДНОJ КОМОРИ ВОJВОДИНЕ
У четвртак, 24. априла 2014, академик САИН-а Вељко Милковић одржаао је у Новом Саду, у Привредноj комори Воjводине, у Мастерсу, презентациjу свог рада и своjих изума
Том приликом академик Милковић говорио је о следећим темама:
• Новосадски проналазак - новосадски производ (анти-хемороид седало).
• 20 година самогреjне еколошке куће (породица Александра Николића из Новог Сада већ 20 година живи у самогреjноj еко-кући и штеди око 1.300 евра годишње за греjање и хлађење).
• Књига коjа може променити свет : "Гравитационе машине - од Леонарда да Винчиjа до наjновиjих открића".
Манифестациjу је подржао и организовао САИН, а својим бројним присуством у Мастерсу, тог дана, уважени академици и гости, показали су велико занимање за изуме нашег академика Вељка Милковића.
О овим изумима академика Вељка Милковића погледајте у .пдф формату укратко овде, а опширније на сајтовима:
М. З.
. . . . .
У посети грчком острву
КЕФАЛОНИJА - ЖИВОТ СА ПОТРЕСИМА
Jонско грчко острво Кефалониjа, са градовима Аргостоли и Ликсури и мноштвом предивних рибарских и планинских села, у ово време jе свакодневно изложено потресима земљотреса. Експертска екипа стручњака Система ДЦ90, Центра за сеизмичко инжињерство и трансфер технологиjа, боравила jе на острву од 18. до 21. фебруара 2014. године у циљу снимања стања оштећених обjеката након сериjе jаких потреса.
Обиласком наjугрожениjих подручjа ниjе се могло уочити ни jедно значаjно оштећење туристичких обjеката савремено грађених, после катастрофалног земљотреса из 1953. године. Обjекти на коjима су уочена значаjна оштећења су стари историjски обjекти, цркве, лоше изведени нови обjекти и зидани обjекти и делом рамовске армиранобетеонске конструкциjе за потребе становања ниже социjалне категориjе становништва градића Ликсури.
Шта jе последица тако малих оштећења ако знамо да jе магнитуда земљотреса била 6.2 степена Рихтерове скале? То се може обjаснити природом земљотресног деjства, тj. природом кретања тла. Настали ломови у тлу, у епицентралноj зони, проузроковали су таква кретања тла коjа по фреквентном стању нису била блиска фреквенцама тонова осциловања обjекта, иако су максималне амплитуде убрзања тла биле врло значаjног интезитета. Дакле, ниjе дошло до поклапања фреквенци у фази осциловања (резонанца), што jе наjнеповољниjе за деjство обjеката. То се могло десити код виших тонова осциловања армиранобетоских рамовских конструкциjа обjеката, али се ипак ниjе догодило због природе кретања тла.
Ако би се поновио и већи интензитет амплитуде убразања а сличних фреквентних састава обjекти не би претрпели значаjно већи степен оштећења. Ми не можемо дати сугестиjе туристима како да се понашаjу у датим околностима, али ће наша екипа експерата сигурно ове године боравити често на острву Кефалониjа, како би пренела своjа искуства и подигла ниво сигурности обjеката и за много веће потресе.
На приказаним фотографиjама виде се елементи Система ДЦ90 са амортизерима за хистерезисно пригушење вибрациjа коjи се планираjу за оштећене обjекте на острву Кефалониjа. Морамо напоменути и нагласти велику ангажованост, посвећеност и помоћ коjу нам jе пружио наш почасни конзул на Кефалониjи, његова екселенциjа господин Виктор Роухотас.
Дугорочно посматрано, ово острво jе под сталним сеизмичким ударима. Обjекти одолеваjу и опстаjу. Само мањи део лоше грађених jе оштећен. Међутим, ако се жели подићи ниво сигурности обjеката, као и отклонити психолошки ефекат и страхови коjи се jављаjу код туриста и становника, потребно jе примењивати савремене технологиjе коjе се базираjу на контроли сила и деформациjа, за подизање сигурности обjеката на виши ниво. Уграђивањем ових челичних елемената видно (на фасадним површинама), као што jе приказано код армиранобетонске конструкциjе зграде, становници и туристи би имали осећаj сигурности, а обjекат би био обезбеђен за велике потресе.
Иновациони центар за сеизмичко инжињерство захваљуjе се на гостопримству и датоj могућности да презентуjе своjе искуство и резултате примене технологиjе за повишење сигурности обjеката. Очекуjемо почетак конкретних активности на брзом и ефикасном подизању сигурности обjеката на острву.
Аутор Система ДЦ90
др Зоран Петрашковић, дипл. инг. грађ.
и председник Академиjе изумитеља и научника САИН, Београд
. . . . .
Хуманитарна мисија др Зорана Петрашковића
СРПСКИ НАУЧНИК НА ФИЛИПИНСКОМ ОСТРВУ БОХОЛУ
Можда човечанство jош увек ниjе успело да укроти природу и осигура своjу егзистенциjу од опасности коjе нас од њених узбуна могу задесити, можда ниjе пронашло начина да заустави земљотресе и сличне непогоде коjе свакодневно, а све чешће односе многе животе. Али jе човек, и то наш сународник, пронашао начине како да укроти грађевине коjе прете да се обруше под високим магнитудама земљиних потреса, и тиме доскочи наjвећем неприjатељу на пољу грађевинарства – земљотресима.
Др Зоран Петрашковић (доктор грађевинских наука), научник и изумитељ 15 заштићених патената из области сеизмичког инжењерства, добитник многоброjих домаћих и међународних признања, председник Српске академиjе изумитеља и научника (САИН), иноватор коjи своjа испитивања успешно врши под окриљем лабораториjа истраживачког центра Систем ДЦ 90 jе након исцрпних припрема и прављења експертиза, са своjим сарадником Александром Васиљевићем, студентом грађевине, током децембра 2013. године, две недеље боравио је на Бохолу, филипинском острву коjе jе 15. октобра погодио разоран земљотрес (7,2 степена магнитуде Рихтерове скале) одневши више од 200 живота, уништивши на десетине хиљада кућа, на стотине школа, десетине цркава, болница и других обjеката, нарушивши чак и лепоту природних богатсатва као што су познате Чоколадне планине.
Др Петрашковић се, након двомесечног истраживања последица филипинског земљотреса, портаге за сарадницима и партнерима, одлучио да своjе идеjе, коjе jе делио и другим угроженим региjама на неколико континената (Азиjа, Африка, Америка и Европа), идеjе уз помоћ којих jе повећана безбедност многих обjеката и у Србиjи (назначимо да jе његовим изумима и проjектима повећана безбедност у свим краљевачким школама коjе jе слична несрећа задесила 2010. год.) понуди и Филипинцима и то како би помогао онима коjи су у оваквим катастрофама наjнезаштићениjи, а земљи наjпотребниjи – младима. Наиме, Др Петрашковић и његов асистент Васиљевић су последњих петнаест дана кроз филипинске тропске шуме острва Бохол ишли од jедне до друге школе снимаjући обjекте и процењуjући штету коjа jе лако могла бити избегнута да су о начину грађења његове идеjе дошле раниjе. Цифра школа коjе су посетили прешла jе стотину, а донациjа Система ДЦ90 пружиће сигурност деци коjа ће на овом веома трусном подручjу много безбедниjе похађати наставу.
Др Зоран и Александар су на самом острву обавили сва потребна истраживања, снимања, мерења и тестирања коjа су већ приведена краjу. Детаљне експертизе су одрађене, а знања српског изумитеља пренета су до далеких Филипина. Његова мишљења и предлоге филипински извшитељи радова примениће при санациjи обjеката, а уколико се jаве интересенти и финансиjери, у неке од захтевниjих обjеката биће уграђени и патенти коjе Систем ДЦ 90 производи у своjоj радионици у Мионици.
Ипак, комплетни ангажман коjи Систем ДЦ 90 може да пружи уграђуjући потребне амортизере, дампере, био би испуњен тек уз минималну финансиjску подршку хуманитарних организациjа или других фондова коjи за овакве сврхе постоjе.
Технологиjа Система ДЦ 90 jе врло софистицирано средство коjе у рукама инжењера успешно решава проблем санациjе оштећених обjеката. Ову технологиjу чини неколико конструкциjских елемената коjи оjачаваjу крте зидове и чине их дуктилним и жилавим. Ови елементи чине обjект дуктилним и jачим да прими значаjна хоризонатална оптерећења и на таj начин обезбеђуjу сигурност обjеката и безбедност оних коjи таj обjекат користе.
К. П.
. . . . .
Нови академици САИН-а - држављани Канаде и Велике Британије
ПРИСТУПНЕ БЕСЕДЕ У БОЛЕЧУ
У Иновационом центру за сеизмичко инжињерество "ДЦ-90" у Болечу – Београд, 11. априла 2013, у нове академике Српске академије изумитеља и научника - САИН, пријемљени су држављани Канаде и Велике Британије, господин др Владимир Гоцевски и господин Бранко Бабић.
Овом свечаном догађају присуствовали су и саветник при Амбасади Канаде у Београду, господин Кевин Рекс и други секретар за ЕУ/економска питања при Амбасади Велике Британије у Београду, господин Алекс Брукс.
Господин Владимир Гоцевски, The Ph.D. Civil Engineering in HYDRO-QUÉBEC in Montreal, Quebec, Canada, држао је приступну беседу на теме:
• Систем међуспратних конструкција типа Р везача и метода пригушења вибрација.
• Допринос у развоју метода пригушења вибрација у земљотресним условима.
Два патента и докторат: Bolted metal joist and method of manufacturing the same, United States Patent 6,799,406, October 5, 2004, Canadian Patents Database, CA 2409645, SOLIVE METALLIQUE CHEVILLEE, Application No. 2,271,403 Country Canada, Date 1999-04-22
Господин Бранко Бабић, B.Sc. The London University - Oxford, UK, држао је приступну беседу на теме:
• Приказ стања развоја антисеизмичке опеке и нова конструкција фундамента и подрумске плоче у конструкцији.
• Турбулентни катализатори и директно сударни кондуктивни топлотни измењивачи.
Два релевантна патента: 1.Турбулентни катализатори (UK Pat. GB 2353738B) и 2. Density Materials (UK Pat. GB2340125B).
Чланови комисије САИН-а за пријем били су академици Зоран Петрашковић – ментор, др Рато Нинковић и Богдан Тодоров.
Овом свечаном приликом поднет је и извештај о учешћу Академије на 16. међународном салону проналазака и иновационих технологија Архимед 2013 у Москви и уручене су златна медаља академику Богдану Тодорову за изум ”Склоп калотасто-купастих конструкција за исушивање тумора усмеравањем природног зрачења” и сребрна медаља академику Тихомиру Сичу за ”Мотор новог теоријског циклуса”.
Догађају су, поред другихих званица, присуствовали и академици Мато Зубац, Звонко Јанковић, др Саво Бојовић, др Никола Жегарац, Тихомир Сич и Саво Радовић, као и члан САИН-а, Раде Милутиновић и ПР САИН-а Бранка Миучин.