МЕДИЈИ О РАДУ, ИЗУМИМА И ПАТЕНТИМА ЧЛАНОВА САИН-а
"ПОЛИТИКА - ПОЛИТИКИН МАГАЗИН", стр. 24, 22. фебруар 2015.
Мато Зубац, изумитељство као животни стил
И ОД ВРБЕ ЕНЕРГИЈА
Мато Зубац се тренутно посветио прављењу малог погона за производњу енергије од обновљиве сировине, али сећа се необичног представљања потпаљивача за ватру коме један љубитељ чоколаде није одолео мислећи да је његова омиљена посластица. Пише Бранка Јакшић.
Овде прочитајте цео текст у .пдф формату <<<<
......
Српски недељни магазин "BRITIC", који излази у Енглеској, јануар 2014.
SERBS - A CREATIVELY GIFTED PEOPLE
О српским изумитељима пише академик Бранко Р. Бабић
Овде погледајте цео текст на енглеском језику или у пдф формату <<<<<<
......
"ПОЛИТИКА", 5. децембар 2014, страна 17
ПРОНАЛАЗАЧИ СЕ ТРУДЕ, А ПРИВРЕДА ЗАТВОРЕНА ЗА ИНОВАЦИЈЕ
Пише Александар Бојовић
Овде погледајте текст у .пдф формту <<<<<
.......
"ВОЈНИ ВЕТЕРАН" број 126-127, јул-август 2014.
ПРОМОТЕРИ ЗНАЊА БУДУЋНОСТИ
Ових дана Академија ће прославити свој јубилеј - десет година постојања. Ко су академици САИН-а и шта су, Србији и свету, већ подарили?
Пише Душан Мариновић
Овде погледајте текст у .пдф формту <<<<<
.......
"NATURA ONLINE" - 16.8.2014
Академик Звонимир Јанковић, изумитељ и научник
ДОКТОР ЗА ДИЈАМАНТЕ
Јединствен изум у свету и то нашег човека, детектор дијаманата назван ”Алдијан”, своју научну премијеру и верификацију имао је средином јула у Белгији. Тамо је тим наших стручњака, помоћу Јанковићевог изума, испитивао, за потребе Антверпенске берзе дијаманата (AWDC), иначе највеће на свету, деликатну кристалну структуру тих најскупљих ”каменчића” међу којима је био и познати црни дијамант. До каквих се резултата дошло?
Пише Душан Мариновић
Звонимир Јанковић, академик Српске академије изумитеља и научника (САИН) познат је по многим својим изумима. Последњи његов изум, детектор дијаманата назван ”Алдијан”, јединствен је у свету јер служи за детекцију дијаманата, драгог и полудрагог камења. Иначе, академик Јанковић познат је и по својим ранијим запаженим изумима као што су ”Радијан” (за детекцију рудних тела, минерала, нафте, воде, експлозива, загађивача животне средине и то све до дубине од 8.000 метара) као и уређаја ”Декар” (који служи за откривање тумора у организму).
Нови Јанковићев изум ”Алдијан” спада у породицу уређаја за електромагнетну проспекцију и ради на ниским фреквенцијама. Тај уређај, другим речима, може да открије све елемената природног система који се као слободни елементи или као једињење са другим елементима налазе у дијамантима, мењајући им физичке особине.
- Алдијан у свом комплету има две врсте сигнал-генератора, са врло осетљивом поделом фреквенција (микрохерци), а нарочито са врло подесивом јачином и обликом излазног сигнала. Овога пута магнетни сензор је са израженом осетљивошћу и самоподешавајућом ширином спектра фреквенција интерферентног поља. Емитер-трасер посебно је конструисан и прилагођен за ову намену са могућношћу исијавања снопа тражења ширине од четири до 20 милиметара - каже Јанковић и појашњава:
- Принцип рада мог детектора дијаманата заснива се на исијавању електромагнетних таласа на подешену фреквенцију дијаманата преко емитер-трасера који формира сноп од четири до 20 мм, а затим помоћу магнетног сензора, на коме је фреквенција такође подешена, детектује се интерферентно поље где се дијаманти налазе.
Према речима саговорника овим изумом могу се детектовати и објекти напредне ”стелт” технологије чија је база заснована на новим напредним материјалима са основом угљеника.
С обзиром на то да дијаманти из класе ”Д” у свом саставу имају чист 100 одсто угљеник, а да остале класе, до класе ”З”, имају и примесе других елемената, било је неопходно да се дефинише питање препознавања кристалне структуре дијаманата, како у процесу детекције не би дошло до тзв. ”лажног одраза”.
Управо тим поводом, средином јула, стручни тим САИН-а је и боравио у Антверпену. Наиме, у радној посети тој највећој берзи дијаманата на свету, на којој се остварује чак 70 одсто годишњег промета целокупне светске трговине дијамантима, боравили су потпредседник Академије др Рато Нинковић, извршни директор Академије Елбрус Созанов, директор пројекта др Нина Нинковић и пројект-инжењер Илија Ботић.
- Током неколико дана колико смо боравили у Антверпену извршена је детекција елемената у дијамантима од класе ”Д” до класе ”С”, али и детекција чувеног црног дијаманта, најтврђег елемента природног система који се налази у природи - каже академик др Рато Нинковић и додаје:
- Имали смо прилику да у руци држимо разне дијаманте а најинтересантнији је био онај од 140 карата чија се вредност, у сировом стању, процењеје на 2,500.000 долара. Нажалост, о резултатима овог истраживања сада не можемо детаљније да говоримо пошто су они део пословне тајне Антверпенске берза. Тек кад објавимо научни рад о овом истраживању резултати ће бити доступни широј научној јавности. Захваљујемо се нашим домаћинима, а посебно господину Кариму Отоу, који су имали пуно разумевања за наш рад али и што су и сами исказали потребу за оваквим научним истраживањем.
Ипак, нешто се већ сада од овог несвакидашњег истраживања може објавити. Наиме, током тестирања је утврђено присуство одређених елемената периодног система у свом четворовалентном или петовалентном стању као и да одређена једињења мењају физичке особине дијаманата. Уз то, утврђена је и разлика стања између дијаманта класе ”Д” и црног дијаманта.
Другим речима, ”Алдијан”, изум академика Звонимира Јанковића, у потпуности је, са научне тачке гледишта, кроз кристалну структуру дијаманата, неинвезивном методом, прецизно дефинисао све елементе периодног система који се налазе у кристалној структури дијаманата. За такав рад, подсетимо, старим и класичним методама, у лабараторијским условима, уз неминовно разарање структуре узорака (шта значи и њихово уништавање), било би неопходно неколико месеци рада. Алдијаном је то, међутим, урађено за - само неколико дана.
Очигледно, пред нама је врло вредан и важан допринос изумитељству академика Јанковића о којем ће се, верујемо, још говорити.
Извор Natura Online
.......
”ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ”
РАДЕТОВ ПАТЕНТ КРОТИ РЕКЕ
Пише Марко Лопушина | 29. jун 2014. 23:12 |
Инжењер хидротехнике и проналазач Раде Милутиновић изумео мобилни систем за заштиту од поплава. Пробна сериjа прошла испитивања, али нема заинтересованих
ИНЖЕЊЕР хидротехнике и проналазач Раде Милутиновић из Новог Сада већ пет година нуди мобилни систем за заштиту од поплава, али како тврди, држава и привреда за његов патент уопште нису заинтересовани. Милутиновић скоро три децениjе ради у водопривреди, цењени jе стручњак за регулациjу река, водовода и канализациjа, али од 2008. године, када jе смислио Универзални систем "L" елемената за одбрану од поплава, нема са ким да га реализуjе.
- Када сам припремио изум, хтео сам да га предам Jавном предузећу "Воде Воjводине", али ме руководиоци уопште нису разумели и нису били заинтересовани за моj проjекат - зачуђен jе Раде Милутиновић, иначе члан Српске академиjе изумитеља и научника САИН. - Интересовање нису показали ни касниjе, када сам 2013. године добио патент. Данас у Србиjи нико ниjе заинтересован за производњу и примену овог патента, коjим би се спасли људи, њихова имовина и читава насеља.
У документациjи, на основу коjе jе Завод за интелектуалну своjину одобрио патент за Универзални конструктивни "Л" елемент, пише да су то посебно профилисани бетонски блокови коjи су у одбрамбеном положаjу статички стабилни на превртање. Стабилни су и на клизање по подлози, што зависи од подлоге, а потребна стабилност на клизање при максималним оптерећењима обезбеђуjе се додатним мерама. "L" елементи су траjна опрема. Инертни су на временске утицаjе и на деjство воде. Имаjу универзалну примену. Они су jедина траjна мобилна опрема за одбрану од поплава. Складиште се на месту примене или у близини места примене, на отвореном. По томе су jединствени.
- Као дете, средином шездесетих година у Лучанима, доживео сам велику поплаву коjу су проузроковале реке Бjелица и Западна Морава - прича Милутиновић.
- Она jе остала дубоко урезана у моjе сећање и вероватно jе пресудно утицала на жељу да се изборим са поплавама. Идеjа за "L" елементе ми се jавила изненада, док сам се враћао из Немачке 2008. године, на ауто-путу, у току вожње. Зауставио сам ауто и све скицирао. Одмах сам знао да jе то траjно решење за поплаве.
Милутиновић тврди да се свуда у свету, па и у Србиjи, опасност од поплава непрестано увећава. Максимални водостаjи су све виши, а могућности одбране све мање
- За нас у Србиjи jе врло опасно да нас од поплава чуваjу људи и службе коjе мисле да поплава неће бити, или да се оне могу зауставити врећама са песком - каже Милутиновић. - Одговорни мораjу имати одговор на питање: шта ако буде поплава? Ова логика мора да преовлада и код нас. Док то не буде, трпећемо штете, можда и катастрофалне. Моj патент омогућава сигурну заштиту од великих вода.
Наш саговорник додаjе да jе прошле године направљена и испитана пробна сериjа "L" елемената. Сачињени су елементи заштитне висине 1,2 метра, а резултати испитивања су у потпуности потврдили све замисли из патента.
БИОГРАФИJА И ПРИЗНАЊА
Милутиновић jе рођен 1952. године у Ужицу. Грађевински факултет у Београду, хидротехнички смер, завршио jе 1978. радом о деривациjама Топчидерске реке. Радио jе у предузећу "Иван Милутиновић" Београд, Градњи "Биjела", "Водопривредноj организациjи ПКБ", "Водопривреди" из Сибнице, а од 1980. године jе у фирми "Хидробиро" Нови Сад, чиjи jе директор. Аутор jе десетак изума и патената из области уређења речних корита и заштите од ерозиjе. За решење Универзални конструктивни "Л" елемент добио jе диплому и златну плакету Тесла феста и златну медаљу Руског иновативног бренда "Никита Михалков".
ЗАБОРАВЉЕНИ ”ПРИРУЧНИК”
Наjвећа одбрана од поплава организована у Jугославиjи била jе 1965. године када jе поплављено пола Воjводине. У драматичноj борби са воденом стихиjом спасени су градови Бачка Паланка и Нови Сад. - Докуметациjа о тоj одбрани представља и данас приручник, али га, изгледа, мало ко чита - са жаљењем каже Милутиновић.
Извор: Вечерње новости
О патенту нашег академика ових дана извештавају и други медији:
РТС - недеља, 6. јул 2014 - Српски патент за одбрану од поплава
Телеграф - понедељак, 7. јул 2014 - Ово је српски патент за одрбану од поплава
......
НОВОСАДСКО ПОПОДНЕ, ТВ НОВИ САД - 9.4.2013.
16. МЕЂУНАРОДНИ САЛОН ПРОНАЛАЗАКА И ИНОВАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИJА ”АРХИМЕД 2013” У МОСКВИ
Академици Српске академиjе изумитеља и научника - САИН, Богдан Тодоров и Тихомир Сич, у Новосадском поподневу Новосадске телевизиjе, говоре о 16. Међународном салону проналазака и иновационих технологиjа ”Архимед 2013” у Москви. На овом престижном салону академик Тодоров добио је златну медаљу за изум "Склоп калотасто-купастих конструкциjа за исушивање тумора усмеравањем природног зрачења", а академик Сич сребрну медаљу за "Мотор новог теориjског циклуса". Погледајте видео прилог кликом на слику ниже.
......
НОВОСАДСКО ПОПОДНЕ, ТВ НОВИ САД, 7.3.2013.
УПРАВЉАЊЕ ПОПЛАВАМА
Гостовање Српске академиjе изумитеља и научника (САИН) на тему ”Управљање поплавама” , Новосадско поподне Новосадске телевизиjе, 7.3.2013. Говоре: академик Мато Зубац, секретар САИН-а и дипл. инж грађ. Раде Милутиновић, члан САИН-а и директор ”Хидробиро” А. Д. Нови Сад .
Управљање поплавама jе сложен систем мера коjе за циљ имаjу контролу плављења териториjе, односно смањење поплављених површина, заштиту важних делова териториjе или заштиту важних обjеката. Патент Милутиновића под називом ”Универзални конструктивни (хидрограђевински) "L" елеменат и поступак примене” - има улогу опреме за моблину одбрану од поплава, коjа се монтира на местима где треба повисити заштитну висину постоjићих одбрамбених линиjа. Од ових мобилних елемената се може формирати одбрамбена линиjа на било ком месту на коjем се за то укаже потеба - на улици, на путу… што jе врло битно и код одбрана од поплава, а посебно код управљања поплавама. Елементи су од бетона, облика латиничног слова "L". Стабилни су статички и хидраулички чак и при преливању. Складиште се на местима где ће бити примењени или у близини места примене, тако да jе време формирања одбрамбене линиjе врло кратко. Складишта су на отвореном, без обjекта складишта. Инжењер Милутиновић jе такође патентирао и три начина складиштења ових елемената. Jедан jе линиjско складиштење дуж линиjе одбране на постоjећим стабилним линиjама одбране (насипима, кеjовима и друго). Други jе концентрисано складиштење са великим броjем елемената на малом простору у близини места примене. Трећи jе концентрисано линиjско складиштење при ком се од елемената дуж линиjе примене формираjу разни архитектонски склопови попут клупа, жардињера, трибина, летњих позорница и слично. Погледајте видео прилог кликом на слику ниже.
........
ТВ БАЧКА - 29.3.2013.
ЧИШЋЕЊЕ ВЕЛИКОГ БАЧКОГ КАНАЛА
Учесници ТВ емисиjе "Отворено", чланови Српске академиjе изумитеља и научника (САИН), академик Мато Зубац и члан Раде Милутиновић, говоре о свом оригиналном решењу чишћење канала и одлагању муља у ком би било примењено неколико домаћих патената.
Велики Бачки канал у Врбасу jе 2006, након студиjе Норвешког института за воде "Нива", проглашен црном тачком Европе. На тоj деоници кроз град, дужине око шест километара, исталожено jе сада већ око 500.000 м3 опасног муља. Решење тог великог еколошког проблема може се реализовати кроз три фазе… Краjњи циљ jе уклонити муљ са ове деонице канала и безбедно га ускладиштити са минимумом утрошка енергиjе. Погледаjте видео прилог кликом на доњу слику.
